„Уметност писане речи“,Ирис Крџић.

У рубрици „Уметност писане речи“,пре мало више од месец дана,имали смо прилику да вам представимо песму наше суграђанке,Ирис,коју је написала пре осам година,док је још била ученик основне школе.Песма је објављена у збирци „100 младих талената Јужног Баната“.

Ирис је сада студенткиња Филолошког факултета у Београду и даље негује свој таленат.

Задовољство нам је да можемо да објавимо њену најновију песму,а надамо се да ћемо имати прилику и да вам покажемо и њена једнако добра остварења у прози.

У свету бесциљних снова

на још једну туру распалим бусем

тумарам по својој глави.

Можда и није најбољи тренутак
Ал’ је л’ те,тренутак је увек оно што нам фали.
Безобзирне речи излазе из твојих уста
и праве маглину.
Много тога бесциљном даје тежину
Иако сунце не сија
Ми склањамо поглед
Да досегнемо дно најчистије душе
Не би нам помогао ни најбољи двоглед

 

Ирис Крџић,28.04.2016.