Прича о образовању: Научи ме да учим

Честа је предрасуда да учење и креативност не иду заједно. Јос увек је доста распрострањено мишљење да у учењу нема места за креативност и да се не може “озбиљно” учити кроз игру и забаву. Интуитивном и посредном учењу се често не даје иста тежина као традиционалном формалном усвајању знања. Такође, креативност се често схвата као природно дата особина, таленат, нешто што или постоји или не постоји и што се не може мого мењати. Тако се идеја о томе да је и креативност нешто што може да се вежба и учи , често дочекује са неверицом.dete na plazi

Креативност представља изворни стваралачки чин. Креативни чин подразумева да особа самостално и аутономно продукује нешто ново, што до тада никада није урадила на иси такав начин. Иако се креативни потенцијал налази у сржи сваког људског бића, тачно је да нису сви људи подједнако креативни. Ипак тај потенцијал се може вежбати и развијати. Што више учимо креативно мишљење и вежбамо да размишљамо изван граница дотадашњих шаблона делања, то смо креативнији. Што смо креативнији то боље памтимо и учимо.

Обрни, окрени, измисли …промени

У развијању креативности код деце потребно је предочити им на које све начине могу откривати и стварати нове односе међу елементима. Постоји безброј комбинација елемената које можемо створити. Потребно је ослободити се устаљених и ограничавајуцих погледа на свет и изградити навику стварања нових погледа, нових односа и веза међу елементима. Можемо се играти овим мноштвом различитих комбинација, постављајуци питања: “Шта би било када бих ово повезала са оним?” (смишљајте најчудније могуће комбинације); “Шта би било када не би било тако него овако?”

“Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије.” Oliver Wendell Holmes

Научи ме како да учим

Неке од техника које примењујемо у раду са свом децом а веома су корисне и у раду са проблемима дефицита пажње (ADD/ADHD) :

Игрица” Ставио сам у кутију”

Прва особа на пример каже:”Узео сам своју кутију и у њу ставио четкицу за зубе”. Друга особа понови оно што је прва рекла, и дода још једну ствар у кутију. Трећа особа дода још једну ствар и каже:”Узео сам своју кутију и у њу ставио четкицу за зубе, мајицу и меду.” Игра се наставља тако што свака особа додаје по нешто али мора да понови све претходно истим редоследом. Временом ствари које се додају постају све забавније, али постаје све теже запамтити толики број ствари и њихов редослед. Тада сугеришемо детету да направи менталну слику у глави да би боље упамтило све елементе. На пример , оно може замишљати меду како је обукао мајицу и користи четкицу за зубе…

rp_deca-citanje-ucenje-1349385566-215893-400x300.jpg

Игрица “Азбука-Абецеда” или “На слово на слово”

Прва особа почне са словом А, и пронађе речи које почињу тим словом, а припадају одређеним договореним категоријама (нпр. име, име жене или мужа, држава у којој живим, шта једем, која кола возим…) Онда неко на пример каже: ”Моје име је Андреја, жена ми се зове Анка, једемо ананас, живимо у Африци, возимо Алфа ромео.” Затим следећа особа узма слово Б па додаје речи истим редоследом: ” Моје име је Бојана, муж ми се зове Бранко, једемо банану, живимо у Белгији, возимо “Бубу”…Дете на овај начин учи редослед слова у азбуци или абецеди, имена држава и градова али увежбава и вештину присећања и категоризације речи.

Игрица “Математика”

Са децом која уче сабирање, можемо направити забавну игру док се возимо колима тако што ћемо им дати задатак да сабирају бројеве регистарских таблица кола испред нас. Старије дете може да множи бројеве са таблица. Ако има двоје (или висе) деце, можемо увести правило којим се старијем детету отежава да увек побеђује. Тако оно рецимо, мора увек да изброји до пет пре него што да одговор. Или, дамо задатак старијем детету да каже да ли је одговор млађег детета тачан. Ако није, онда старије дете треба да д жа тачан одговор.

“Метакогнитивне стратегије”, стратегије организованог мишљења.

Учењем како да учи, дете стиче контролу над самим процесом учења.

Дете учи да користи тростепени приступ новом задатку, уместо да само ускочи у њега. Оно треба себи да постави три питања и промисли пре него што почне да ради задатак.

Шта је овде посао? Шта се очекује од мене да урадим?
Како ћу да обавим овај задатак? (Које стратегије ћу да користим)
Како сам то урадио? (Шта сам научио? Колико су ми добри резултати?)
Измедју корака 2 И 3 дете мора да уради задатак, али тек пошто осмисли “план напада”

Активно учење

Најбољи начин да се привуче и задржи нечија пажња јесте да он активно буде укључен у задатак.

Учење да се предвиди шта ће се десити је једна од кључних вештина активног учења и оно што може помоћи да садржај који се учи постане интересантнији.

Активно учење подразумева да ученик тражи информације. Он стално поставља питања и тражи одговоре. Уместо да само чита како би дошао до краја стране, активни ученик стално води дијалог са самим собом о томе шта ће се десити на следећој страни (када чита литературу), или како се ствари могу повезати и уклопити једне са другима. Потреба за сазнањем, предвђањем, потврђивањем сопствених претпоставки може бити узбудљив процес.

Игрица “Да сам ја учитељ”

Дете треба да предвиди шта ће учитељ питати. Треба да примети шта је важно и шта треба добро научити. Родитељи треба да помогну у овој игри млађим ученицима, како би они то касније могли сами да раде. Да би предвидели могућа питања, ученици морају да буду активни и да се ставе у улогу учитеља. Деци може да буде забавно да виде колико су добра у предвиђању. Способност за предвиђање даје им бољи осећај контроле над ситуацијом.

Креативно учење спречава поремећаје концентрације и пажње, развија брзо закључивање, координацију покрета и моторику.
Гушење креативности

Деци предшколског узраста учење представља игру и забаву. Увучена у образовни систем који је фокусиран на формално учење док је креативност занемарена, а интуитивност се потпуно одбацује, деца престају да схватају учење на тај начин. Често, родитељи имају потребу да стално исправљају децу. Они то раде из најбољих намера , да би им што пре усадили што више знања и да би их спречили да направе грешке. Они су некад покренути својим страховима од тога да дете не изађе превише из оквира, да не штрчи и тиме не привуче негативну пажњу околине.Родитељи треба да знају на који нацин да охрабре и подстакну дечији ентузијазам према стварању нових идеја, па чак и да уцествују и укључе се са својом децом у тај процес иако их то експериментисање некада може ставити изван тренутне зоне комфора.

Образовни систем и креативност

Школски систем својим наставним програмом и очекивањима од ђака више придаје значаја развијању леве хемисфере мозга која је задужена за говор, рационалне операције и анализу, док често запоставља значај развоја десне хемисфере која је вишр задужена за препознавање облика , узорака и слика, за начине повезивања, композиције, уметност и машту. На овај начин развој потенцијала се не одвија уравнотежено. Зато је потребно деци понудити и различите програме и садржаје који доприносе уравнотеженом развоју менталног функионисања.

Честе грешке и како их избећи
-Стално надгледање и контрола спутавају спонтаност и самопоуздање који су у основи креативног духа детета.

-Не треба довршавати креације уместо детета. Показујући поштовање и хвалећи дететов труд подстичемо развијање упорности и воље за пролажењем кроз стваралачки процес од почетка до краја.

-Деци не треба стално нудити помоћ, већ треба сачекати да је они сами траже.

-Потребно је мотивисати децу да сами проналазе своја решења , а не сервирати им готова решења.

-Осим “тачног” одговора, треба охрабривати и она решења која су другачија , иновативна и маштовита.

-Пружати креативно окрузење. Различити материјали за креативно изражавање су увек доступни. Најпогодније играћке за развој креативности су оне од којих се могу стварати разни нови облици. Зато се не треба фокусирати на готове производе и скупе играчке које ”све раде саме”.

-Допуштати сањарење. Сањарење представља дечији начин да у себи решавају загонетке и проблеме. Никако га не треба схватати као губљење времена и бежање од реалности осим ако није предоминантно у дететовом функционисању.

-Учествовати са дететом у решавању проблема и загонетки које се појављују . Након планирања помажемо детету да до краја оствари то што је наумило али само у оној мери и дотле докле оно то не може да уради самостално.

-Детету се може понудити шанса за креативни рад али се не сме вршити притисак.

Информално учење

Осим формалног образовања које се одвија у институцијама постоје и различити облици информалног и неформалног учења који представљају много шири начин усвајања знања и вештина. Информално учење представља најстарији начин усвајања знања и вештина . На овај начин уче бебе и мала деца али и одрасли. Деца од својих родитеља и васпитача свесним или несвесним моделирањем, преузимају вредности, понашања и вештине. Зато у информалном приступу лежи велика залиха могућности за усвајање знања и развијање креативности.

Како вежбати креативно мишљење?

Људски мозак је развијен тако да све оно што понавља аутоматизује, да би се даље могао усмерити на учење нових садржаја. На овај начин се могу створити и аутоматизоване навике тока мисли. Како би развили креативност морамо навикавати свој мозак на нешто сложенији начин функционисања који подразумева размишљање изван оквира, стварање нових мисли и идеја, као и повезивање до тада неповезаних података.

Развој креативног размишљања ће бити најефикаснији у подручјима највећег интересовања тј. оним подручјима у којима се највише ужива и у која се највише улаже време и енергија.

dete
Духовито је креативно

Хумор је утемељен на истовремено смисленим и апсурдним, неочекиваним обртима у размишљању, па је стога уско повезан са креативношћу. Прикривени смисао, висештрука значења и духовити обрти у реченици захтевају способност мозга да размишља на више нивоа и то веома брзо. Креативни људи су најчешће духовити. Духовити људи су пример извежбане креативности. Они су навикли свој ум да излази ван подручја уобичајеног и познатог и да активно повезује идеје на неочекиване начине.

Креативни програми

Креативни програми и радионице намењене деци имају за циљ стимулисање способности и јачање радозналости. Уживљавањем и уживањем у игри деца експериментишу, постављају и решавају проблеме на специфичан, сврсисходан и себи својствен начин. Дечија искуства се, на овај начин систематизују и прерастају у сређено, употребљиво знање. Играјући се , дете истражује свет око себе и сопствене могућности у њему и продукује нове приступе у различитим ситуацијама. Развијајући посебне вештине и различите начине понашања , дете у игри стиче искуства, открива, учи и ствара. Што више овладава овим вештинама, све се више ослобађа страха од непознатог и охрабрује да сигурно и самостално иступа и дела.

Аутори текста: Ивана Пауновић и Сандра Јовановић, ОЛИ психотерапеути

Извор: http://ivanapaunovic.com/