Upala žučne kese (Akutni holecistitis)

 

Akutni holecistitis je akutno zapaljenje zida žučne kesice praćeno abdominalnim bolom i febrilnošću, u 90% slučajeva udruženo sa bilijarnom kalkulozom ( žučni kamenci).

Uzrok nastanka

u najvećem broju slučajeva nastaje zbog začepljenja izvodnih žučnih kanalića kamenom, porekla od same žučne kesice, ili u manjem broju slučajeva zbog problema sa izvodnim kanalima pankreasa, infestacije parazitima, crevnih infekcija, stanja nakon hirurških intervencija i trauma, sepse, dugotrajne parenteralne ishrane, dugotrajnog gladovanja… Otprilike, u preko 90 % slučajeva uzrok zapaljenja žučne kesice je prisustvo kamenaca, a samo 10 % su ostali uzroci zapaljenja žučne kesice

Klinička slika

Kliničke manifestacije su različite I  zavise od intenziteta zapaljenja, prisustva bilijarne opstrukcije i peritonealne rekcije. Najčešće počinje naglo sa tipičnim bolom, obično 3 – 5 sati posle masnog obroka, praćen mukom i povraćanjem. Povraćanje daje utisak kratkotrajnog olakšanja. Bol je jak, s minimalnim oscilacijama u intenzitetu. Lokalizovan je sa desne strane abdomena i širi se prema desnoj lopatici, ramenu ili kičmi. Pojačava se pri disanju, kretanju i dubokom kašljanju. Ikterus (žuta prebojenost kože i sluzokoža) je ređe prisutan i kratkotrajan. Moguća je pojava povišene temperature.

Komplikacije

Hidrops žučne kesice, septične komplikacije, bilijarni peritonitis (zapaljenje trbušne maramice), bilijarni ileus, bilijarni pankreatitis.

Dijagnoza

Anamneza sa kliničkom slikom je veoma upečatljiva i dovoljna je da se postavi dijagnoza holecistitisa. Dopunski testovi i analize su neophodni za utvrdjivanje uzroka nastanka zapaljenja.

Laboratorijske analize pokazuju povećanje sedimentacije, CRP-a (C reaktivni protein), promenu leukocitne formule, povećane vrednosti alkalne fosfataze i gama glutamin transferaze u krvi, i promenu nivoa bilirubina i jetrinih transaminaza. Pankreasna amilaza se proverava kako bi se isključio pankreatitis, mada kod holecistitsa postoji i njeno blago povećanje. Analiza urina se vrši da se isključe neka oboljenja bubrega (pijelonefritis).

U retkim sličajevima, nativni rendgenski pregled trbuha pokazuje žučne kamence, ali ultrazvučni pregled trbuha je specifičniji.

Skener i magnetna rezonanca omogućavaju postavljanje dijagnoze, kao i hepato-bilijarna scintigrafija.

ERCP (endoskopska retrogradna holecistopankreatografija) omogućava postavljanje dijagnoze začepljenja zajedničkog žučnog kanala kamencima i njihovo elliminisanje u najvećem broju slučajeva.

Lečenje

Lečenje holecistitisa zavisi od težine same bolesti i prisustva eventualnih komplikacija.

Inicijalni tretman uključuje uzdržavanje od hrane, intravensku nadoknadu tečnosti, ordiniranje anelgetika (lekova protiv bolova) i ordiniranje antibiotika ( najčešće se počinje penicilinskim preparatima, a kod ozbiljnijih slučajeva daju se karbapenemi).

Povraćanje se sanira davanjem antiemetika (klometol) i plasiranjem nazogastrične sonde.

Indikovano je i hirurško lečenje koje podrazumeva odstranjenje žučne kesice (holecistektomija) koja se može načiniti laparoskopskim putem i klasičnim hirurškim pristupom. U slučaju komplikacija, uvek je bolje načiniti klasičnu hiruršku intervenciju.

Kontraindikacije laparoskopske intervencije su morbidna gojaznost, prisustvo komplikacija (perforacija, stvaranje apscesa i fistula), prisustvo maligniteta, prisustvo ogromnih kamenaca, prisustvo koagulopatija).

Ukoliko ne dodje do komplikacija po tipu rupture žučne kesice, ili pojave gangrene, bilijarnog pankreatitisa,  i bilijarnog ileusa, prognoza je gotovo uvek dobra.