Humanosti u susret!Udomljavanje životinja kao rešenje!

napušteni psi

„Od „tvog psa“ postala sam „samo pas“, a ti si mi zamerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugom gradu i preselićete se u stan u kojem nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Doneo si pravu odluku za sebe i svoju porodicu, ali nekada sam i ja bila ta tvoja porodica. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao: „Znam da ćete joj pronaći lep dom“. Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumeju kakve su šanse za sredovečnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo:“Nemoj,tata!Molim te,nemoj im dati da odvedu mog psa!“A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio da poneseš sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dve ljubazne gospođe rekle su da si verovatno mesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Klimale su glavom u neverici i pitale se:“Kako je mogao?“

Sve češće se,nažalost,susrećemo sa temom napuštenih životinja.Na društvenim mrežama i internet stranicama nailazimo na apel o potrebi da se udome napušteni psi i mačke,koji su ljudskim nemarom nezaštićeni,iznemogli,gladni…

Vrlo su aktivna i Društva za zaštitu životinja.

Stavovi građana su različiti,ispravni uglavnom,ali rešenje problema gotovo nemoguće,jer je napuštenih životinja sve više,a mogućnosti za zbrinjavanje sve manje.

mače mače 1

Ukoliko bi napuštene životinje progovorile,čuli bismo sledeću priču:

„U azilu nam pružaju onoliko nežnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovno, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Ispočetka, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala napred, u nadi da si to ti – da si se predomislio – da je ovo sve samo ružan san… ili sam se nadala da će neko doći, neko kome je stalo, neko ko će me spasiti. Kada sam shvatila da se ne mogu takmičiti sa živahnošću štenaca koji su, nesvesni svoje sudbine, plenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala.

Molim vas da tekst iskoristite u svrhu edukacije, na svojim Internet stranicama, biltenima ili na oglasnoj ploči veterinara ili azila za životinje. Recite javnosti da je usvajanje kućnih životinja važna odluka i to odluka za čitav život, da životinje zaslužuju našu ljubav i brigu, da je pronalaženje drugog prikladnog doma za vašu životinju vaša odgovornost te da bilo koje društvo ili pokret za dobrobit životinja može pružiti dobar savet i da je svaki život dragocen. Molim vas da i vi učestvujete u zaustavljanju ubijanja, te da podržite sve kampanje sterilizacije kako bi se sprečio nastanak neželjenih životinja.

Citirani tekst je preuzet,kao i apel da se utiče na svest i savest ljudi.