Хуманости у сусрет!Удомљавање животиња као решење!

napušteni psi

„Од „твог пса“ постала сам „само пас“, а ти си ми замерао сав новац који се трошио на мене. Сада имаш прилику за нови посао у другом граду и преселићете се у стан у којем није дозвољено држање кућних љубимаца. Донео си праву одлуку за себе и своју породицу, али некада сам и ја била та твоја породица. Била сам узбуђена кад смо кренули аутом, али узбуђење је спласнуло кад смо дошли до азила за животиње. Заударало је на псе и мачке, на страх и безнађе. Испунио си све обрасце и рекао: „Знам да ћете јој пронаћи леп дом“. Направили су гримасу и упутили ти болан поглед. Они разумеју какве су шансе за средовечног пса, чак и онога с папирима. Морао си отргнути огрлицу из руку свог сина, док је он викнуо:“Немој,тата!Молим те,немој им дати да одведу мог пса!“А ја сам била забринута за њега, мислила сам какву је поуку од тебе извукао о пријатељству и верности, о љубави и одговорности и о поштовању према свему што је живо. Потапшао си ме по глави за растанак, избегавајући ми погледати у очи, те пристојно одбио да понесеш са собом огрлицу и поводац. Имао си рок који си морао испоштовати на послу, а сада сам ја добила рок. Након што си отишао, две љубазне госпође рекле су да си вероватно месецима знао да ћеш се преселити, али ниси учинио ништа да ми пронађеш други дом. Климале су главом у неверици и питале се:“Како је могао?“

Све чешће се,нажалост,сусрећемо са темом напуштених животиња.На друштвеним мрежама и интернет страницама наилазимо на апел о потреби да се удоме напуштени пси и мачке,који су људским немаром незаштићени,изнемогли,гладни…

Врло су активна и Друштва за заштиту животиња.

Ставови грађана су различити,исправни углавном,али решење проблема готово немогуће,јер је напуштених животиња све више,а могућности за збрињавање све мање.

mače mače 1

Уколико би напуштене животиње проговориле,чули бисмо следећу причу:

„У азилу нам пружају онолико нежности и пажње колико им допуштају њихове обвезе. Наравно, хране нас редовно, али ја сам већ одавно изгубила апетит. Испочетка, кад год је неко прошао поред мог кавеза, ја сам потрчала напред, у нади да си то ти – да си се предомислио – да је ово све само ружан сан… или сам се надала да ће неко доћи, неко коме је стало, неко ко ће ме спасити. Када сам схватила да се не могу такмичити са живахношћу штенаца који су, несвесни своје судбине, пленили свачију пажњу, повукла сам се у дно кавеза и чекала.

Молим вас да текст искористите у сврху едукације, на својим Интернет страницама, билтенима или на огласној плочи ветеринара или азила за животиње. Реците јавности да је усвајање кућних животиња важна одлука и то одлука за читав живот, да животиње заслужују нашу љубав и бригу, да је проналажење другог прикладног дома за вашу животињу ваша одговорност те да било које друштво или покрет за добробит животиња може пружити добар савет и да је сваки живот драгоцен. Молим вас да и ви учествујете у заустављању убијања, те да подржите све кампање стерилизације како би се спречио настанак нежељених животиња.

Цитирани текст је преузет,као и апел да се утиче на свест и савест људи.