Razvoj seoskog turizma „Julka apartmani“,neverovatan poduhvat žene u osamdesetoj

„Želela sam da napišem knjigu“,počinje svoju životnu priču naša osamdesetogodišnja sugrađanka Julka Spaskovski.“Želela sam,ali ne umem ja to da sročim kao što bi to neko ko ume lepo da piše uradio“.

Toplina u glasu,razboritost u govoru,ogromno umeće u zlatnim rukama koje su naučene samo da rade.

Verovatno velika većina naših sugrađana i sugrađanki i ne zna čime se naša Julka bavi.Vrlo porodična,radna i umešna,a iznad svega vrlo skromna ova žena „borac“ vrlo rado deli svoje životno iskustvo sa svima koji žele da je saslušaju.

„Dok sam mlađa bila radila sam u PIK-u,ništa mi nije bilo teško,od raznošenja đubriva vilama do vađenja repe i svih mogućih poslova na njivi.Želela sam i traktor da vozim i da se za to obučim,ali mi nisu dali,jer sam žena.Često je u svemu što sam želela da ostvarim bila smetnja to što sam žena.Nisam,ponekad,mogla da dam svoj maksimum,jer sam i decu odgajala.Nije bilo lako,nije ni sada…ali godine su učinile svoje…polako snaga izdaje…želim ovaj posao da ostavim svojoj deci.“

Od 1970. godine je počela da ugošćava ljude iz Nemačke,koji su u Kačarevo dolazili jer su im tu živeli preci.Gostila je domaćinski,bez ikakve naknade…Seća se svoje prve gošće,bake sa dvoje unučadi…Družila se i slušala priče,koje su vrlo pomogle u realizaciji njene ideje da se registruje seosko gazdinstvo,koje je danas otvoreno za mnoge posetioce iz inostranstva.Slušala je i gradila,zajedno sa svojom porodicom.“Deca su mi mnogo pomogla,zajedno smo stvarali,žao mi je samo što su mi sin i unuci nezaposleni…ali verujem da će se i njihov trud negde videti i da će se i to rešiti“,brižnim glasom govori Julka.

„Kuvala sam na slavljima,zavijala i po 1200 sarmi,ništa mi nije bilo teško.Za Slaninijadu sam spremala domaća jela dugo godina,i ove sam.Nagrađivana sam za svoje umeće,štrudla koju pravim je zauzela drugo mesto na takmičenju“,ponosno govori Julka.

„Pre četiri godine sam registrovala gazdinstvo.Bila sam u inostranstvu i videla kako tamo ljudi žive i rade.Kako započinju posao i vrlo su uspešni u tome.Slušala sam kako i širom Srbije razvijaju seoski turizam.Bila sam u Skorenovcu i videla da se i tamo time bave.Pomislila sam da mogu i ja to,isto,čak i bolje…Sin mi je pomogao oko uređenja gazdinstva…Ideja je realizovana i gosti su počeli da pristižu.Dvadeset petoro ih je bilo nedavno.Tražili su smeštaj i hranu,rekla sam im da mogu da dođu kod mene.Sumnjičavi su bili da će ih neko mojih godina ugostiti,ali sam ih brzo razuverila.Bili su prezadovoljni i puni priče,a svaka priča mojih gostiju je novo iskustvo,koje rado delim“,kaže Julka,a mi žene,koje smo joj bile u gostima pomno slušamo i rade smo da „ukrademo“ neku ideju.

„Ručni rad mi je hobi i dan danas heklam i štrikam“.Ponosno nam pokazuje svoje radove,a i sin se uključuje i donosi čarape koje je njegova majka štrikala…Izuzetno urađene…kao mašinski…a deset vrednih prstiju je sačinilo to remek-delo.

Julka 1

„Nemam mnogo škole i žao mi je zbog toga,ali volim da učim i celog života to i radim…iskustvo je najveća životna škola,a da vam se pohvalim da sam nedavno pročitala i dve knjige Danijele Stil…i uzeću opet neke druge za čitanje,a idem i da gledam Zonu Zamfirovu u subotu,videla sam da Dom kulture organizuje…Drago mi je ste došle i da mogu da vam podelim svoje iskustvo.Ideja imam,samo da se nađu žene koje bi se na mene ugledale i eto,napredak je vidljiv“.

Zadovoljne odlazimo iz seoskog gazdinstva „Apartmani Julka“,sa ukusom divne štrudle u ustima,koju je za nas napravila.

Izuzetna toplina zrači iz ovog gazdinstva,a gosti,koji su u njemu uživali,vrlo rado to i potvrđuju.

Julka 2 Julka 3 Julka 5 Julka 6 Julka 8 Julka 9