Развој сеоског туризма „Јулка апартмани“,невероватан подухват жене у осамдесетој

„Желела сам да напишем књигу“,почиње своју животну причу наша осамдесетогодишња суграђанка Јулка Спасковски.“Желела сам,али не умем ја то да срочим као што би то неко ко уме лепо да пише урадио“.

Топлина у гласу,разборитост у говору,огромно умеће у златним рукама које су научене само да раде.

Вероватно велика већина наших суграђана и суграђанки и не зна чиме се наша Јулка бави.Врло породична,радна и умешна,а изнад свега врло скромна ова жена „борац“ врло радо дели своје животно искуство са свима који желе да је саслушају.

„Док сам млађа била радила сам у ПИК-у,ништа ми није било тешко,од разношења ђубрива вилама до вађења репе и свих могућих послова на њиви.Желела сам и трактор да возим и да се за то обучим,али ми нису дали,јер сам жена.Често је у свему што сам желела да остварим била сметња то што сам жена.Нисам,понекад,могла да дам свој максимум,јер сам и децу одгајала.Није било лако,није ни сада…али године су учиниле своје…полако снага издаје…желим овај посао да оставим својој деци.“

Од 1970. године је почела да угошћава људе из Немачке,који су у Качарево долазили јер су им ту живели преци.Гостила је домаћински,без икакве накнаде…Сећа се своје прве гошће,баке са двоје унучади…Дружила се и слушала приче,које су врло помогле у реализацији њене идеје да се региструје сеоско газдинство,које је данас отворено за многе посетиоце из иностранства.Слушала је и градила,заједно са својом породицом.“Деца су ми много помогла,заједно смо стварали,жао ми је само што су ми син и унуци незапослени…али верујем да ће се и њихов труд негде видети и да ће се и то решити“,брижним гласом говори Јулка.

„Кувала сам на слављима,завијала и по 1200 сарми,ништа ми није било тешко.За Сланинијаду сам спремала домаћа јела дуго година,и ове сам.Награђивана сам за своје умеће,штрудла коју правим је заузела друго место на такмичењу“,поносно говори Јулка.

„Пре четири године сам регистровала газдинство.Била сам у иностранству и видела како тамо људи живе и раде.Како започињу посао и врло су успешни у томе.Слушала сам како и широм Србије развијају сеоски туризам.Била сам у Скореновцу и видела да се и тамо тиме баве.Помислила сам да могу и ја то,исто,чак и боље…Син ми је помогао око уређења газдинства…Идеја је реализована и гости су почели да пристижу.Двадесет петоро их је било недавно.Тражили су смештај и храну,рекла сам им да могу да дођу код мене.Сумњичави су били да ће их неко мојих година угостити,али сам их брзо разуверила.Били су презадовољни и пуни приче,а свака прича мојих гостију је ново искуство,које радо делим“,каже Јулка,а ми жене,које смо јој биле у гостима помно слушамо и раде смо да „украдемо“ неку идеју.

„Ручни рад ми је хоби и дан данас хеклам и штрикам“.Поносно нам показује своје радове,а и син се укључује и доноси чарапе које је његова мајка штрикала…Изузетно урађене…као машински…а десет вредних прстију је сачинило то ремек-дело.

Julka 1

„Немам много школе и жао ми је због тога,али волим да учим и целог живота то и радим…искуство је највећа животна школа,а да вам се похвалим да сам недавно прочитала и две књиге Данијеле Стил…и узећу опет неке друге за читање,а идем и да гледам Зону Замфирову у суботу,видела сам да Дом културе организује…Драго ми је сте дошле и да могу да вам поделим своје искуство.Идеја имам,само да се нађу жене које би се на мене угледале и ето,напредак је видљив“.

Задовољне одлазимо из сеоског газдинства „Апартмани Јулка“,са укусом дивне штрудле у устима,коју је за нас направила.

Изузетна топлина зрачи из овог газдинства,а гости,који су у њему уживали,врло радо то и потврђују.

Julka 2 Julka 3 Julka 5 Julka 6 Julka 8 Julka 9