Kačarevački „Don Žuan“ popularan i nakon Slaninijade!

Vepar Paćin,omiljeni kačarevački „Don Žuan“ među svinjama,gotovo svakodnevno ima po jedan ljubavni sastanak u poznatom južnobanatskom selu. Selom kod Pančeva uveliko grokću prasići kojima je ovaj popularni mešanac tata.

OMILJENI kačarevački „Don Žuan“ ima 150 kilograma, a kažu da nijedna njegova ljubavnica nije ljubomorna na drugu. Sve su, što je najvažnije, srećne i zadovoljne. Nema svinjca u ovom banatskom selu u koji neodoljivi mladi vepar Paćin nije zašao i gde ga domaćini i „devojke“ sa kojima „se voleo“ ne pamte. Odavno ga bije glas najvećeg ljubavnika među svinjama. Koji retko „maši“.

Proslavljeni kačarevački zet, „mešanac“ od majke jokširke i oca „bekšira“, gotovo svaki dan ima barem jedan randevu. Nekad i dva-tri puta u toku dana. A selom kod Pančeva, uveliko grokću prasići kojima je Paćin tata.

Dok se na platou u centru Kačareva slavi otvaranje još jednog festivala slanine, meštanin Petar Jokić, sa štapom prati ovog krupnog nerasta. Idu polako ušorenom Radničkom ulicom na ugovoreni sastanak, u svinjac kod porodice Mlađenović. Malo malo, Paćin staje uz kapije dugačke ulice. Onjuši i navaljuje da uđe u avliju.

– Prepoznaje sva mesta na kojima je već bio – smeje se gazda Pera. – Ovde smo juče dolazili… Tamo smo bili jutros… Prekoputa pre tri dana… Ne tamo momak, stoj. Aj` polako. Sad idemo kod druge dame.

„Devojku“ je već posećivao vepar iz kraja, pre 21 dan, ali nije ostala suprasna, pa je pozvan popularni Kazanova među nerastima.

– Ima u selu tek još nekoliko veprova koji služe za rasplod, a i sve manje ljudi čak i ovde gaji svinje – priča Jokić. – Osim njega, imam još dva mlada vepra, oko godinu dana, i šest svinja. Nema tu lake i brze zarade. Ni mene, verujem, neće niko od mojih naslediti. Doduše, ni sam se nisam ovim bavio kao mlad. Uglavnom sam radio na geološkim bušotinama u inostranstvu, a sada su mi Paćin i njegovi „ljubavni jadi“, i posao i razonoda.

Svaka poseta ovog vepra, „devojčinog“ gazdu košta 1.000 dinara. Neće, kažu, međutim svinja uvek „da stoji“.

* Paćin i svinja porodice Mlađenović

– Kad neće da stoji, što je kod Paćina retkost, onda dođemo ponovo i naplatimo tek kada uradi posao – kroz smeh priča Petar. – Priroda to sve uredi lepo, isto kao i kod ljudi. Nema tu mnogo filozofije, mora da se namesti trenutak i njima. Hteli mi to ili ne, sličniji smo životinjama nego što mislimo.

Paćin

Kada konačno stižemo na pravu adresu, mladi vepar brzo pronađe svinjac i „mladu“. Nekoliko minuta trajalo je upoznavanje. Među zaljubljenim životinjama, pre „onih stvari“, čini se kao da se osetila hemija.

– Gle kako se njuše, kao da se stvarno ljube – govori komšija koji sa susedne kapije navija da Paćin uradi što prethodnik nije. – Vidi ti deliju, ala ju je obgrlio… Taj zna šta radi.

Devojka „stoji“ i polako maše ušima. Posle desetak minuta, čini se, svi su zadovoljni. A Paćin i Petar odoše kući. Možda ih već danas opet pozovu.

Izvor: „Večernje novosti“