Istorijat Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ u slici i reči

skolska-zgrada

Pre rata, dok su još Nemci živeli na teritoriji Kačareva,imali su svoju školu.

Školske zgrade bile su razbacane,a kao po pravilu,učionica i učiteljev stan bili su u jednoj zgradi.Nakon kolonizacije, 1945. godine, školstvo je stalno napredovalo. Pored osnovne škole,1947.godine otvorena je, na insistiranje nekih roditelja Progimnazija,samo sa prvim razredom. Direktor Progimnazije, Kostić Radoje,  je bio i jedini stalni nastavnik.Nastava je bila predmetna, pa su u nedostatku stalnih nastavnika pojedine predmete predavali učitelji Osnovne škole. Brojno stanje učenika bilo je oko 67.Kvalitet nastave nije bio na visini, zbog nestručnosti nastavnika, nedovoljne popularizacije škole,neredovnog dolaženja učenika, zakašnjavanja nastavnika itd.

Progimnazija je odvojena od Osnovne škole 1948. godine i pretvorena u Nepotpunu gimnaziju. Učionice su bile raspoređene u nekoliko zgrada i inventar i zgrade su podeljene.Zaposleno je mnogo novih nastavnika, pa se popravio kvalitet nastave i ukupni rezultati učenika.U toku leta izvršena je detaljna popravka školskih zgrada,Osnovne škole i Nepotpune gimnazije u kojoj su učestvovali svi meštani i sve radne organizacije i ustanove.

Zahtevana je  krajnja tačnost u izvršavanju obaveza – učenja, čistoće, discipline, rada, čuvanja školske imovine,drugarskog ponašanja prema vršnjacima i poštovanje prema nastavnicima. Bilo je teško samo mesec dana,dok učenici nisu shvatili da će biti zaista kažnjeni za nedisciplinu i nerad.Uspostavljen je red.

skola-daci

Stvoreni su uslovi za kvalitetnije planiranje metoda rada. U ovome su  mnogo pomogle Pionirska i Omladinska organizacija u školi. Osnovana je Učenička zadruga pri školi za snabdevanje učenika raznim potrebnim materijalom. Osnovni dobrovoljni ulog bio je 50 dinara po učeniku, koji se vraćao po završetku školovanja, prilikom selidbe učenika itd.Rukovodilac Zadruge bio je nastavnik Dudić Kosta sa još petoro učenika. Sastanci ovog malog kolektiva bili su vrlo česti. Svi problemi su rešavani dok su „vrući“.

Održavani su i masovni sastanci učenika na kojima su razmatrana sva važna pitanja za učenike, nastavnike i školu. Isto tako su održavani i roditeljski sastanci na kojima su se roditeljima iznosili problemi škole i učenika. Uspešnom saradnjom učenika,nastavnika i roditelja škola je dobijala sve bolji ugled,kako u mestu, tako i u okolini. Od početka školske 1950/51 godine, na predlog SNO –  Povereništva prosvete,u Kačarevu postoje dve samostalne Osmoletke – srpska i makedonska. Srpska Osmoletka nosi naziv: Osmoletka sa srpskim nastavnim jezikom u Kačarevu. Direktor je Popović Radosav.Između ova dva kolektiva podeljene su školske zgrade. Zabavište je ostalo i dalje zajedničko i ono je radilo na srpskom jeziku. Ove školske godine škola je  dobila još dve zgrade, ogromno proširenje za školsko dvorište, prostor za fiskulturno igralište, kao i baštu za kružok biologa.

Izgradnja nove školske zgrade

Akciju podizanja nove školske zgrade svesrdno su podržali građani i SNO. Drug Milan Prvulov,predsednik  Saveta za prosvetu pri SNO, predložio je osnivanje „prosvetne lutrije“ kako bi se pribavila materijalna sredstva za podizanje ovako velikog objekta. Priloge za zgoditke ove lutrije dale su SRZ celog  sreza i pojedina preduzeća i ustanove. Vrednost ovih zgoditaka dostizala je 3.500.000 dinara. Štampano je 100.000 srećaka. Od ovoga, prodato je oko 45.000 komada. Cena jedne srećke bila je 50 dinara. Srećke su prodavali uglavnom prosvetni radnici grada i sreza Pančeva, grada Beograda,  Zrenjanina, Novog Sada, kao i srezova: novosadskog, kovačičkog, begejskog, tamiškog. Rasturanjem i organizovanjem lutrije najviše su se istakli prosvetni radnici Lutrijskog odbora.Izvlačenje zgoditaka  obavljeno je 25. novembra 1951. godine u sali Doma kulture. Odbor za izvlačenje sačinjavali su pored uglednih građana iz mesta i predstavnici gostiju koji su došli da prisusutvuju ovom izvlačenju. Neizvučeni zgodici ostali su vlasništvo Lutrijskog odbora. Odbor je te zgoditke unovčio i novac predao Odboru za građenje nove školske zgrade.

Sa gradnjom nove školske zgrade počelo se 28. novembra 1951. godine. Prve cigle u temelje uzidali su učenici i članovi Partije. Učenicima je data ova čast baš zato što su oni prvi započeli akcije za izgradnju škole. Oni su bili glavni agitatori kod građanstva za ovu akciju. Toga dana uzidana je u temelje škole i povelja:“Radovi su započeti baš ovoga dana kada se proslavlja 10 godina Narodne revolucije“.

Izgradnja školske zgrade trajala je do 5. septembra 1956. godine. U međuvremenu je dolazilo do mnogih teškoća,što finansijskih, što tehničkih. Zahvaljujući  najupornijim u selu prebrođene su sve nedaće.

Trebalo je preneti mnogo peska, cigle i drugog materijala. Preko 20.000 časova dali su građani i učenici  za izgradnju svoje škole.

Spajanje dve Osmoletke izvršeno je 24. novembra 1952. godine i formirana je Osmogodišnja škola, koja je dobila naziv „Žarko Zrenjanin“. Direktorka Tomić Ruža je istakla da spajanjem ovih dveju škola (srpske i makedonske) treba ostvariti tešnju saradnju među nastavnicima i drugarstvo među učenicima.Kada je završena nova školska zgrada, školska godina je počela 13. septembra 1956.godine. Otpočeo je rad u 29 odeljenja (18 nižih i 11 viših) od čega 13 nižih sa srpskim i 5 sa makedonskim nastavnim jezikom i 6 viših odeljenja sa srpskim i 5 sa makedonskim nastavnim jezikom.

Novembra 1956. godine otvorena je đačka kuhinja. Crveni krst dodeljuje namirnice, a hranu svakodnevno pripremaju dežurne kursistkinje (domaćičkog tečaja). Obrok primaju svi učenici posle drugog časa.

U martu 1957. godine počelo se sa radovima na školskom parku ispred nove školske zgrade.
Radovi su završeni pred 1. maj. Park je ograđen letvicama.Postavljene su i klupe.

Osmogodišnja škola „Žarko Zrenjanin“ u Kačarevu nosi ime narodnog heroja, narodnog učitelja, koji je rođen u selu Izbištu 1902. godine. Zvali su ga još i „seoski uča“.

Posle završene osnovne škole u Izbištu, uči gimnaziju u Segedinu, a zatim učiteljsku školu u Somboru i 1923. godine postaje narodni učitelj.

Pridružuje se revolucionarnoj borbi, postaje član CK KPJ i daje svoj nesebični doprinos u borbi protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja. Organizuje razne diverzantske grupe,upućuje grupe i pojedince u partizanske odrede i brigade, ide iz mesta u mesto u Vojvodini i ukazuje ljudima šta treba da bude njihov cilj. Na takvom zadatku i gine, neko ga je izdao.

DAN ŠKOLE

Kolektiv škole je 19. oktobra 1962. godine doneo odluku da se 6. aprila svake godine proslavlja Dan škole. Ovaj datum je uzet iz života Žarka Zrenjanina. Tog datuma je narod priredio manifestaciju Žarku prilikom puštanja sa robije.Odlučeno je da se u školi podigne spomen bista Žarku Zrenjaninu.  6. aprila 1963. godine škola prvi put proslavlja Dan škole.

Tog dana, upravitelj škole, Milan  Jelić, otkrio je spomen bistu.

Ovoj svečanosti prisutvovali su prosvetni radnici susednih škola i  predstavnici Prosvetno-pedagoškog zavoda i opštine.

IZGRADNJA NOVE ŠKOLSKE ZGRADE

izgradnja-skolekamentemeljac

 

Kačarevo je 1980. godine dobilo novu Sportsku halu, koja je data na korišćenje Mesnoj zajednici, školi, Sportskom društvu i Domu kulture.Od drugog polugodišta počela je sa radom školska biblioteka sa 4.600 knjiga. I pored svega, prostor u školi postao je tesan,pa se počelo sa planovima za izgradnju nove školske zgrade. Najuspešnija akcija radnog naroda u Kačarevu i radnika škole je prikupljanje  sredstava samodoprinosa.Radnici škole su po završnom računu izdvojili 20 miliona starih  dinara, a prikupljene su pojedinačne uplate. Održana su dva roditeljska sastanka sa svim  roditeljima škole i konačno odlučili o posebnim sredstvima u vidu priloga ili pomoći  za dogradnju novog školskog prostora.

Radnici škole su dali još veći doprinos ovoj akciji radeći na rušenju stare škole i pripremanju terena za izgradnju. Sopstvenim snagama su srušili stari deo zgrade. Građevinski materijal je rasprodat i ta sredstva su uložena za novu zgradu. Kamen temeljac je konačno postavljen 27. jula 1984. godine, a postavio ga je jedan penzionisani prosvetni radnik Svetozar Milosavljević. Radove je izvodilo građevinsko preduzeće „Budućnost“ iz Novog Sada.
Svojim ličnim radom nastavnici i učenici ove škole su uštedeli znatna sredstva.Školske 1984/85 godine adaptirana je stara školska zgrada. 30. avgusta 1985. godine priređena je velika svečanost povodom završetka nove školske zgrade. Dušan Šimić, društveno politički radnik iz Kačareva presekao je vrpcu i otvorio novu školsku zgradu. Škola je povećana za 1.600 kvadratnih metara. Počelo se sa kabinetskom nastavom u višim razredima. Odvojena su velika sredstva za kupovinu novog nameštaja i opremanje biblioteke, likovnog kabineta, tehničkog, fizike,hemije, zbornice, kupljeni su i savremeni ormari za audiovizuelna sredstva, panoi i drugi potreban nameštaj.

 

Tekst je preuzet sa sajta OŠ „Žarko Zrenjanin“,Kačarevo.