Одржан шести фестивал хумора и сатире „Жаока“

Шести фестивал хумора и сатире под називом „Жаока“ одржан у суботу, 29. октобра, у Дому културе Качарево. Друго вече фестивала отворено је изложбом Славише Шеврта, једног најбољих портретних карикатуриста у Србији.

Славишу Шеврта представио је панчевачки илустратор и карикатуриста Никола Драгаш.

Постоје људи који вам својим радом и понашањем наметну ауторитет. Када сам пре неких седам година видео Славишине радове, имао сам прилку да приђем и да га упознам, али нисам смео. Након дуго година смо се упознали и уследио је овај позив да излаже на фестивалу „Жаока“. Он је два пута освајао чувену награду Пјер. Могу рећи да је изложба Славише Шеврта прави празник карикатуре у Јужном Банату и драго ми је што имамо прилику да га угостимо, рекао је Драгаш.

Овом приликом изложено је тридесетак радова из разних периода његовог стварања.

Портретна карикатура је пре неки карактер лика него сам портрет. Ја се водим тиме када радим карикатуре да истакнем тај карактер нарочито неким детаљима у очима. Нарочито томе дајем акценат, не само пуком увећању неких мана које имају на лицу, рекао Славиша Шеврт. Он каже да постоје људи који су сами посеби карикатуре, али да њему не представља изазов да ради такве портрете.

Овде су углавном изложени мени драги ликови. Можда су ми међу омиљенима портрет Џони Кеша, Драгана Јовановића и Новака Ђоковића. Нолета сам радио више пута, али мислим да сам овим радом постигао шта сам желео, рекао је Шеврт. Осим цртања портретних карикатура, бави се и цртањем стрипова, слика (апстракција) и карикатура са коментаром.

fest-zaoka

Након отварања изложбе, Немања Ротар је поздравио госте и званично отворио друго вече фестивала.

fest-zaoka-1
Сјајно је што се овај фестивал догађа у Качареву. Овде је елита када је у питању афоризам и сатира. Жанр који као и многи жанрови у књижевности полако ишчезавају, и онда људи који се баве истрајно тим послом и покушавају да истрају у нечему, што нема реакцију који би требало да има, за мене су заиста хероји, рекао је Ротар. Он је истакао да ће Град Панчено и даље подржавати овај фестивал.

Уследило је заиста право вече хумора. Дванаест најбољих афористичара из Србије и региона представили су своје афоризме пред публиком у Качареву, која видно расположена поздрављала осмехом и аплаузима.

Ове вечери наступали су Александар Чотрић (Београд), Зоран Т. Поповић (Панчево), Бојан Љубеновић (Београд), Слободан Симић (Београд), Станислав Томић (БИХ), Миодраг Стошић (Београд), Марјан Ангеловски (Македонија), Дејан Тофчевић (Црна Гора), Милан Тодоров (Нови Сад), Владимир Драмићанин (Београд), Нинус Несторовић (Нови Сад)и Весна Денчић (Београд).

fest-zaoka-2
О сатири су рекли следеће:

– Мислим да је за обичног човека сатира јако важна. Она представља неки издувни вентил. Неко уточиште где један обесправљени, љути, осиромашени човек окреће кад је најтеже. На сатиру се не обраћа много пажње када је у држави фино лепо, када цвета демократија. Тада је она у многим случајевима и понижена. Када се деси да на власт дођу људи који баш не љубе демократију и слободу, онда се људи окрећу сатири, у њој траже уточиште и онда сатиричари постају јако важни. Ја нисам срећан ни када је једно, ни када је друго у питању. Највише бих волео када бисмо били једна нормална уређена земља где сатиричара не би било много и где би се наше књиге читале због хумора, не због сатире. Врло су често читају због сатире, а хумор је у другом плану, рекао је Бојан Љубеновић.

– Хумор и сатира су значајни за свако друштво. Ми који се бавимо овим жанром, никада нисмо задовољни третманом у медијима. Сматрамо да књижевна критика треба да посвети већу пажњу овом књижевном роду. У школским програмима за књижевност требало би да буде већи простор посвећен хумору и сатири, посебно савременим ствараоцима, а посебно најкраћој форми – афоризму. Он постоји 2500 година, кратак али значајан, јер садржи мисао, хумор и обрт, и много тога што га чини жанром који не би требало да заостаје за дужим књижевним формама ни у чему, рекао је Александар Чотрић.

– Сатира је важна за свако друштво важно. Слобода је основ развоја, личности и друштва, тако да је битно да постоји саитира као катализатор слободе једног друштва. Данас је теже јер данас доста људи пише, али је значајно да људи слободно испољавају и критикују појаве. На неки начин треба једни од других да учимо, јер неке појаве у друштву можемо схватити и њихову негативност тек онда када их исмејемо. Тек тада можемо да видимо њихову бесмисленост и то је друштвена улога сатире, рекао је Станислав Томић.

Сободан Симић, афорисичар и психијатар по професији каже:

Хумори сатира су увек били битни зато што на неки начин релаксирају људе. Оног момента када се насемејемо, престаје страх. Ниједан уплашен човек се не смеје. Оног момента када доведемо човека у стање да је способан да се насмеје, то је у ствари опуштеност. Хумор има лековиту основу.

fedst-zaoka-3
Организатор фестивала је Дом културе Качарево, уз подршку Града Панчева. Селектор „Жаоке“ је афористичар Зоран Т. Поповић.