Малигне болести

Шта су малигне болести?
Малигне болести су злоћудни тумори. То су нова ткива, делови човековог организма који су се отргли контроли и почели неконтролисано да се расту и размножавају се, уништавајући на свом путу здрава ткива.

Малигне болести су по живот опасне болести ако се не открију на време.

Подмукле су јер често не дају симптоме, или дају симптоме који личе на друге, много мање озбиљне болести. Тек у одмаклој фази већина злоћудних тумора видимо симптоме, који потичу од органа нападнутог тумором.

Зато су јако важни редовни систематски прегледи. Малигне болести настају јер одбрамбене способности организма не могу да се изборе са оксидативним стресом.

Штетни утицаји на организам стварају оксидативни стрес. Ти штетни утицаји су ситуације из свакодневног живота: психички стрес, лоше навике у исхрани, неправилна физичка активност, превише загађени ваздух, вода и храна, прековремени рад, као и недовољно сна.

Малигне болести су, нажалост, у порасту.

Симптоми
Болест дуго пролази подмукло, без симптома.

Тек у одмаклој фази даје јасне симптоме. До тада симптоми су слични неким другим, мање опасним болестима.

Само неки злоћудни тумори захватају кожу и видљиве слузокоже, па их оболели може брже запазити и потражити помоћ.

Симптоми долазе од органа који је нападнут, нпр.: главобоља и повраћање – ако је тумор на мозгу.

Израслина – ако је тумор на кожи; болови, проблем са варењем и пражњењем црева – ако је тумор у стомаку.

Бол, кашаљ, отежано дисање, упале плућа које се понављају – ако је тумор у грудном кошу.

У одмаклој фази, када се тумор развио, оболели губи на тежини иако једе исто као раније, јер злоћудни тумори имају јако брз метаболизам и поједу већину хранљивих супстанци које човек унесе.

Доводе и до анемије јер узимају много гвожђа за своје потребе.

Фактори ризика
Непроменљиви фактори су наследни фактор и загадјења из животне средине.

Променљиви фактор је начин живота.

Неправилна исхрана, психички стрес, исцрпљивање прековременим радом и недовољно сна смањују заштитне способности организма.

Око 35% малигних болести је повезано са исхраном.

Претеран унос масти повећава смртност од карцинома дојке и дебелог црева.

Повећава и вероватноћу јављања тумора простате, ендометријума и јајника.

Пржена храна садржи канцерогени акролеин.

Превише протеина (посебно животињског порекла) у храни повећава ризик за настанак карцинома дебелог црева, дојке, бубрега, простате и гуштераче.

Вегетеријанци ређе добијају рак.

Готова индустријска храна садржи адитиве и конзервансе који могу бити канцерогени јер нису још довољно испитани или у додиру са храном коју конзервишу стварају канцерогене материје.

На пример нитрити, који су конзерванси за месне прерађевине, у додиру са аминима из меса стварају канцерогене нитрозамине.

Како се изборити са проблемом
Најбољи начин превенције и ублажавања напредовања болести је умерен, здрав стил живота – правилна исхрана, правилна физичка активност, редовно узимање терапије, редовни систематски и заказани контролни прегледи. Потребна је и подршка околине и неког стручног лица, као што је психотерапеут.
Препоруке за правилну исхрану су:
Смањити пржење хране због стварања акролеина.
Мање јести брзу храну. Посебно смањити лисната теста из пекара (кроасани, панцероте) и унос грицкалица (чипс, смоки) јер се у њима налази много масти сумњивог квалитета.
Смањити унос месних прерадјевина (виршле, чајна кобасица, прашка шунка, пилећа прса) због стварања нитрозамина.
Храну припремати код куће што чешће, је могуће.
Повећати унос интегралних житарица (цело зрно): интегрални хлеб, интегралне кифле, интегрални пиринач. Интегралне житарице имају више биљних влакана помоћу којих се лакше избацују штетне материје из црева тако што убрзавају пражњење црева и везују штетне материје за себе.
Повећати унос свежег воћа и поврћа такође због повећаног садржаја биљних влакана.
Обезбедити оптималан енергетски унос, а посебно обратити пажњу да унос масти не буде већи од 30%. Најбоље је обратити се стручњаку за исхрану.
Обезбедити оптималан унос витамина и минерала који су антиоксиданси:
– Витамин А и бета-каротен штите од карцинома плућа
– Витамин Е и витамин Ц спречавају стварање нитрозоамина и штите од карцинома желуца
– Селен штити од тумора плућа, дојке, простате и дебелог црева
– Јод штити од настанка карцинома штитне жлезде
– Калцијум штити од карцинома дебелог црева
– Коензим Q10 је снажан антиоксиданс, чија количина у организму почиње да опада после 30. године.