Артеријска хипертензија (повишен крвни притисак)

slika_centarhip

  Артеријска хипертензија (повишен крвни притисак) је, по дефиницији Светске здравствене организације, стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140ммХг а дијастолни (доњи) преко 90ммХг. Ова дефиниција се односи на све особе које су старије од 18 година. Може се јавити као изолована систолна или дијастолна хипертензија а најчешће су повишена оба притиска.

kategorije-hipertenzija

Учесталост
Артеријска хипертензија се једна од најчешћих болести данашњице. Сматра се да једна трећина одрасле популације има притисак који би се морао лечити, а овај проценат се мења по регијама у зависности од начина исхране, физичке активности и животне доби. Вероватно да нема особе која бар једном није имала проблем са повишеним притиском, а додатни проблем у лечењу хипертензије представља податак да се терапија узима нередовно и честоу недовољним дозама.

Узрок настанка

Хипертензија се најчешће јавља као идиопатска, што значи да се не зна разлог њеног појављивања. У малом проценту (3-5%) хипертензија је последица болести других органа и система. На крвни притисак утичу многи фактори како у организму, тако и ван њега. Крвни притисак повећавају прекомерна употреба соли и течности, гојазност, претерани унос алкохола и кафе, пушење, физичка неактивност.
Симптоми
Повишен крвни притисак је врло често болест која протиче са врло мало симптома, или се они чак и одсутни. Пацијенти са повишеним крвним притиском могу имати врло разнолике симптоме, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипретензијом. Органи који највише трпе и страдају у хипертензији су: срце, очи, бубрези и крвни судови. Не треба сметнути са ума да је хипертензија врло важан фактор кардиоваскуларног ризика и да болесници који имају хипертензију оболевају од коронарне болести десетак година раније од својих вршњака који је немају. Симптоми које најчешће имају болесници са повишеним крвним притиском су: главобоље (нарочито у потиљачном пределу), несвестица, зујање у ушима, нестабилност при ходу, бол или сличне сензације у грудима, недостатак ваздуха, осећај убрзаног или неправилног рада срца и тако даље

.pritisak

Дијагноза
Дијагноза хипертензије се поставља релативно лако. Веома је важно мерење крвног притиска у кућним условима јер је доказано да пацијенти имају већи притисак код лекара него у кући. Притисак треба мерити по могућству у истом положају, на истој руци и истим апаратом. Болесницима са хипертензијом треба урадити лабораторијске анализе (да се утврди присуство оштећења бубрега), преглед очног дна, ЕКГ, а по потреби и рендгенски снимак плућа и срца и ултразвучни преглед срца. Такође, пацијент треба да буде прегледан од стране кардиолога који ће предложити план испитивања и терапију.

Лечење

…се врши двојако. Прва мера је спровођење хигијенско – дијететског режима што подразумева смањење уноса соли и течности, смањење тежине, повећање физичке активности, смањен унос кафе и алкохола. Од немедикаментних мера најважније је да се коригује телесна тежина адекватном дијетом и да се смањи унос соли испод 3 г на дан. Код свих болесника са хипертензијом је важно да се мери тензија и у стојећем ставу ради утврђивања постојања ортостатске хипотензије, јер то утиче на избор антихипертезива и може значити постојање вегетативне неуропатије. У лечењу хипертензије користи се и више различитих група лекова: антагонисти калцијума (Нифелат, Норвасц, Цортисзем Р), бета блокатори (Принорм, Пресолол, Индерал), АЦЕ инхибитори (Зорцаптил, Еналаприл, Моноприл, Хемоквин), диуретици (Ласиx, Хемопрес, Лометазид), АТ1 блокатори (Диован, Лориста), блокатори алфа и бета рецептора…Лек за лечење хипертензије сме препоручити и преписати само лекар.